dnevnik i dozivljaji konfuzne dame

    Evo stigao je i kod mene taj period. I zato ne znam sta da napisem. Ali svejedno cu pokusati da napisem. Srecna sam. U miru sa samom sobom, u miru sa svima, sa svijetom i dobar je osjecaj.    Sto se tice mene i njega, prepustila sam se pa kako nam bude. Nikad to nece biti prava i slobodna ljubav. Bice tajna. Ali meni ne smeta, samo da sam sa njim. Jer nisam svoja kada sam sa njim. Jer ima neka hemija izmedju nas koja nas nenormalno privlaci. Jer je on, on, a ja sam samo ja. Stvarno je sve drugacije. Znam da ovo ne objasnjava zasto nasa ljubav ne moze biti slobodna, zasto mora da trpi, zasto moramo da se krijemo pred svijetom.  Zato sto je zasad sve tako. I bice tako dok god jedno drugo budemo zeljeli. Mozda se otvori neka mogucnost za zajednicki zivot. Nije nemoguce. Nije neostvarivo onom ko vjeruje.  On mene voli.. I jos se pitam kako je moguce da je bas mene zavolio od svih zena koje su postojale i koje su u njegovom zivotu. Nije pateticno, nije romanticno i nije sladunja

     Stojim. Cekam. Razmisljam. I nema napretka u mom zivotu. Nema dobrih i pozitivnih stvari. Otupljela sam, ogluvila i oslijepila. I ne znam sto sam sebi sve to dopustila. Dozvolila sam da ne znam. Sve se svodi na ne znam. Velika tuga i praznina. Izgubljena sam, a da se nisam izgubila.     Kada pokusavam sebi da objasnim neke stvari, tesko je. Pokusavam shvatiti. Pokusavam biti.  Razmisljam kako sam doslovno sebe natjerala na vecinu stvari u svom zivotu. Bukvalno sam se forsirala na pogresne ljude i pogresne odluke. Zato je tako kako jeste. Zapetljano. Mucno. U tu pricu se upetljao i on. Nema sata u jednom danu da ne pomislim na njega. Sve je bilo komplikovano i pre nego sto je dosao. Samo se dodatno sve zakuhava. Ja jos uvijek ne vidim rjesenje u svom zivotu za mnoge probleme. Ali nema predaje. Nema odustajanja. Sve ima svoje razloge zasto se tako desava. Mozda nekad sve prodje. Mozda bude bolje. Mozda. A mozda i ne bude. Opet bih se privikla. Jer tako jedino mogu funkcionisat