dnevnik i dozivljaji konfuzne dame

  Ne znam kad sam zadnji put uradila nesto za sebe. Zaboravljam koliko sam sebi vazna. Zaboravljam koliko vrijedim. Uvijek sam se pitala zasto ne zaustavim nekog stranca ili strankinju u parku pa da popricamo ili samo da slusam. Ne znam.   U glavi imam usadjen strah od kriminalaca i losih ljudi. Znam da ne mogu bas svi biti losi, ali smatram da vecina njih jeste. Koliko sam se zatvorila izmedju kuce i posla, toliko sam zaboravila za vanjski svijet. Nisam vidjena, tesko me je uhvatiti(tako bar moji drugovi misle). Drago mi je sto je tako, ali u neku ruku bas i nije. Kada me rodjak ili sestra zovu da odemo na kafu, mene uhvati uzbudjenje. Ne znam kako da se ponasam u kaficu. Zaboravljam da sam jako nesigurna u sebe. Mislim da sam nesposobna da zivim sama. Mislim da me je mnogo godina ogranicavanja ostetilo. Kako se isprobavaju nove stvari? Kako zelis da pokusas nesto prvi put? Kako se ono zivi? Zaboravljam da sam zbunjena. Zaboravljam da nemam nikoga ko bi mi pomogao i pogurao me k

  Kad bih samo mogla reci da sam srecna. Ja volim da budem srecna. Rodila sam se srecne duse i veselih ociju. Obozavam da se smijem i nasmijavam druge. Daleko sam od toga. Sve dalja i dalja. Tesko mi je nesto ovih dana. U strahu sam. Mozda sam u depresiji. Mozda sam bolesna, mozda je neka nova bolest u pitanju, mozda previse razmisljam. A mozda sam i luda. Trebam prihvatiti neke stvari. Te neke stvari me tjeraju na plakanje. U pitanju je preseljavanje iz stare kuce u novu. Ja sam u glavi izmislila hiljadu razlicitih scenarija i desavanja. Ne znam kako da se ponasam. Ne mogu biti srecna na silu. Svi me tjeraju da budem srecna, a ja ne mogu. Ne znam sta ocekuju od mene, da budem na sedmom nebu od srece, da pokazem zahvalnost, da se interesujem i ukljucim, da pridonesem. Kunem se da ne mogu to. Ne mogu prstom da maknem. Nesto u meni ne da staru kucu i sve te stare predmete koje sam godinama gledala. Najzalosnije je sto ce sve biti spaljeno. Dusa mi place, oci su mi pune suza. Nista

  Boze, molim te, daj mi snage da ostanem normalna i zdrava. Da nikad ne poludim kao moja majka, i da ne budem na teretu drugima zbog toga.  Boze, molim te, pomozi mi, uputi me na pravi put. Ne daj da umre sve lijepo u meni. Ne daj da izgubim sadasnjost i buducnost.  Boze, molim te, ne dopusti da eksplodiram od kolicine nervoze i bjesa sto se gomila u meni. Ne daj da trujem druge i budem smetnja necijoj sreci. Daj mi snage da ne zavidim drugima na miru i sreci sto je imaju i tako dobro cuvaju. Boze, molim te, da nikad ne izgubim svoj osmjeh. Da nikad ne placem zbog svog neispunjenog zivota i neostvarenih ljubavi.  Ne znam iz kojeg sam razloga dosla na ovaj svijet. Tako sam izgubljena i slomljena. Nista mi nema smisla. Boze, molim te, daj mi snage i strpljenja sa mojom majkom. Ne daj da vicem i bezveze trosim svoje rijeci na nju. Daj da shvatim kako da izadjem na kraj sa njom. Ne daj da cupam kosu bezveze i lupam sakom od sto. Jer tako pogotovo ne mogu nista dokazati. Ti znas ko

  Jel' i vama ponekad dosadi kada vam neko kaze da se borite? Sta znaci: "Bori se!" Sta treba uciniti da bi se stvarno borio i uhvatio u kostac sa svojim problemima? Da li to znaci da bi trebao da sjedis u kuci izmedju 4 zida koja te najbolje razumiju dok se zrtvujes za neku prividnu srecu i stabilnost u porodici? Da li je to ono kad sebi udaris samar, otvoris vrata kuce, izadjes napolje i odes da se suocis sa ljudima koji te ne cijene i ne postuju? Misli li se na to da duboko udises i izdises vazduh, smiris svoje srce, nadjes neko svoje uzemljenje, i odes za svojim obavezama? Ili je to mozda ono kada stisnes zube jer nesto nije ispalo onako kako si zeleo, a dao si cijelog sebe u to nesto?  Moglo bi biti... Nemam pojma, stvarno ne znam. Ja sve vidim na neki sebi svojstven nacin. Tako da voljeti, zivjeti, disati, pamtiti, boriti se tumacim na raznorazne druge nacine..  Rekli su mi da previse razmisljam i da idem na to da budem drugacija od drugih. Nemaju oni pojma. Od k