Ne znam kako bih ovo nazvala.

-

     Stojim. Cekam. Razmisljam. I nema napretka u mom zivotu. Nema dobrih i pozitivnih stvari. Otupljela sam, ogluvila i oslijepila. I ne znam sto sam sebi sve to dopustila. Dozvolila sam da ne znam. Sve se svodi na ne znam. Velika tuga i praznina. Izgubljena sam, a da se nisam izgubila.
    Kada pokusavam sebi da objasnim neke stvari, tesko je. Pokusavam shvatiti. Pokusavam biti.  Razmisljam kako sam doslovno sebe natjerala na vecinu stvari u svom zivotu. Bukvalno sam se forsirala na pogresne ljude i pogresne odluke. Zato je tako kako jeste. Zapetljano. Mucno.
U tu pricu se upetljao i on. Nema sata u jednom danu da ne pomislim na njega. Sve je bilo komplikovano i pre nego sto je dosao. Samo se dodatno sve zakuhava. Ja jos uvijek ne vidim rjesenje u svom zivotu za mnoge probleme. Ali nema predaje. Nema odustajanja.
Sve ima svoje razloge zasto se tako desava. Mozda nekad sve prodje. Mozda bude bolje. Mozda.
A mozda i ne bude. Opet bih se privikla. Jer tako jedino mogu funkcionisati. Jer tako jesam.  Otkuda ovoliki silni naleti srece i uzbudjenja pa tuge i ruznih misli?
Jednostavno ne znam na cemu sam sa samom sobom. Ne dizem ruke. Nisam pala. Jos.
Ne znam sta me boli i zasto mi je ovako.
* Izvodim zakljucak da sam nedefinisana, blesava, cudnovato-carobna, daleka, izgubljena, i promasena mala mlada zena. * To ne moze biti. Ne postoji ta sa takvim karakternim osobinama. Nestvarna.
Srce bi najradije pisalo najsladunjavije rijeci i govorilo o mnogo cemu.
    Jos uvijek mi je najveca zelja da budem srecna i imam malo u zivotu. Da on bude moj. Da prestane biti komplikovano. Da trajemo.

Primjedbe

Objavi komentar

Popularni postovi s ovog bloga

S vremena na vrijeme.

-
     Najljepse rijeci pisu najtuzniji. Ono sto je tuzno, moze biti i lijepo. Na svoj jedinstven nacin. Smatram se za osobu koja sve prima previse k srcu. I pretjeruje. Ne oprastam sebi neke stvari. I bolje se osjecam kad ne oprostim. Ma koliko to ludo zvucalo.  Prije par dana nisam otisla na sahranu jednoj zeni koju sam poznavala. Jako me je pogodila njezina smrt. A jos vise me je pogodilo sto nisam bila prisutna na sahrani. Nisam se stigla oprostiti od nje. Nisam mogla njezinoj porodici u oci pogledati juce kad sam ih vidjela i izrazila saucesce. Slutim da jos dugo necu moci u oci da ih pogledam. Glup je taj razlog sto nisam otisla. I ja se osjecam bas tako. Kao glupaca. A sta drugo da ocekujem od same sebe? Nisam osoba koja se brzo snadje u nekim neocekivanim situacijama. Treba mi vremena za neke stvari. Mnogo, mnogo vremena. Ovako kad razmisljam, sjetim se proslosti. Bila sam mnogo srecnija.. Kazu ljudi kako je moja sreca u mojim rukama. Ne slazem se. Moja sreca je u mojim mi
Pročitajte više

Ako mene pitate

-
Slika
   Sto se mene tice, drogiram se naletima srece. I onim malim, neprimjetnim osmjesima koji se pojave nenadano kad samu sebe iznenadim koliko dobro znam da kuvam. Kao da nikad nisam o sebi znala neke cinjenice koje tek sad izlaze na povrsinu mog zivota.   Ako mene pitate, srecna sam. Djetinjasto srecna. Volim zivot u nesavrsenom izdanju. Plesem i igram kad mi je najteze. Pojacam muziku do daske i skacem. I onda zaboravim da mi je tesko. Od nekih pjesama me hvata neka cudna nostalgija, i jeza. Najezi mi se svaka dlaka na tijelu, ne zato sto je to strasno, vec zato sto me ta pjesma podsjeti na cijeli zivot, na uspone, padove, blamove, radost i uzbudjenje. I onda mi dusa ostane u toj cudnoj reakciji.   Ako me pitate, ne znam kako da uzvratim ljubav i dobrotu kojom me obasipaju.. Neki su ljudi stvoreni da doticu druge ljude i da se nastanjuju u nasim srcima bezuslovno. Kako da se odbranim od svega toga i zasluzujem li ja toliko?     Ako me pitate, vezana sam za male stvari. Najvecu
Pročitajte više

Sta mi fali?

-
Slika
   Moze li neko da mi kaze sta to meni fali? I zasto sam samu sebe zarobila i okovala u lance? Ne zivim ovaj zivot, a najveca zelja mi je da ga zivim. U zadnje vrijeme mi se sve svodi na : kuca - posao, posao - kuca. Djelic svog slobodnog vremena provodim u setnjama dok ne padne mrak, pa onda u citanju knjiga. Ja nemam vremena da upoznajem neke nove ljude i mozda da nadjem neku novu ljubav. Znam da je to samo glupi izgovor. Znam da se u zivotu sve moze postici.   Sta to meni fali? Sta to sa mnom nije u redu? Svi govore da sam ljepsa nego ikad prije. Kazu da sam i hrabra i mudra. Kazu da mogu ostvariti sve sto zamislim. Kada pogledam sebe vidim jednu promasenu i izgubljenu djevojcicu. Koja se nije ostvarila u mnogim stvarima. Najteze mi je da volim sebe. Uvijek mogu vise da volim druge ljude nego sebe. Nisam ostvarila neke svoje zelje(koje su samo male stvari koje bi meni uljepsale stvarnost) i tu se osjecam kao gubitnik. Iz drugog ugla gledanja, govorim sama sebi: "Sram te b
Pročitajte više