Cudesni avgust..

    Prolazi jos jedan mjesec. Nijedan mjesec u ovoj godini za mene nije bio obican. Svaki je imao ono nesto. Iz nicega sam stvorila ono nesto svoje. Kazem, nista posebno se nije desavalo, i nije tako posebno ono nesto moje u ocima drugih ljudi, ali tako sam presrecna.  Tako sam srecna tu gdje jesam i tu gdje cu biti.
 Fino mi je u mom kraju. Upoznala sam neke nove ljude. A najvaznije je sto sam se trudila da u svakom danu izvucem svoj maksimum. Uzivala sam, smejala se, budila se sa osmjehom, pokusavala komsije razvedriti, pomagala sam koliko sam mogla. Neke stvari u svom zivotu ne mogu promjeniti, ma koliko se trudila. Shvatila sam. Ali nikad necu odustati. Sve svoje stvari za koje zivim, sve svoje rutine koje radim, sve poslove koje obavljam, ja ne bih bila ja bez svega toga.
  Ponosna sam na sebe. Ovaj avgust mi je pokazao da bez obzira na sve sto propustam, nemam nista bez svoje kuce, svojih stvari i svoje slobode. .
 Zaljubljena sam u moj svijet, zaljubljena sam u ljude koji me okruzuju, zaljubljena sam u njihovu dobrotu, zaljubljena sam u male sitnice.

Ko se ne bi zaljubio u ovaj cvjet? Mojih ruku djelo posijano i obradjivano, i ponosna sam sto krasi moju bastu.
  Pozeljela sam neke zelje. Neke su se ostvarile. Nadam se za ostale da ce se ostvariti. Voljela bih da ostatak godine prodje u najljepsem mogucem raspolozenju. Da se ni za sta ne brinem i da me nista ne muci.
  Jedino na sta se moram pozaliti je mamina bolest, i jedino je sto me koci da budem potpuno slobodna.
  Razmisljala sam i cini mi se da cu uvijek razmisljati o tome da li bih se vec udala da je mama zdrava i da li bih vec imala djecu da je sve u redu kod kuce. Nisam nikada zamisljala sebe u vjencanici, i nikada nisam zamisljala sebe kao udatu zenu, ozbiljnu gospodju i predanu,pozrtvovanu majku. . Ja nikad nisam sanjala svoje vjencanje, iako su mi govorili da sam sigurno bila najljepsa nevjesta u nekim proslim zivotima.
  Ovaj avgust me je natjerao da shvatim da volim svoju mladost i slobodu. Volim sasave momente kada pjevam ispred tv-a pretvarajuci se da sam Jennifer Lopez. I tako od pjesme do pjesme.
Volim trenutak kada docekam svoj omiljeni klub i kad ih gledam da pobjedjuju. Volim fudbal bez obzira na to kakav je on danas. I tako od utakmice do utakmice, od natjecanja do natjecanja i od sezone do sezone.
  Shvatila sam da se nista nije promjenilo u vezi mene. Sto sam starija, vise sam opustenija, i vise neozbiljnija.
Mozda mi je sve to u proslosti bilo daleko i nedostizno. Mozda sam bila pod uticajem da moram nauciti neke druge stvari. Koliko sam samo plakala kada mi neko jelo ne bi uspjelo, i koliko sam samo hrane bacila zbog svoje nespretnosti. Sve sam ozbiljno shvatala. Puno sam zivaca pogubila na nebitne stvari. Zanemarivala sam djetinjstvo kada sam bila djete. Mislila sam da treba sve da stignem, da radim, da naucim. Zivjela sam na selu, i puno se radilo. Imala sam 12 godina. Moji rodjaci su pitali moju bracu: "Zna li ona da se smeje?" Bila sam odrasla u tim trenucima, mnogo ozbiljna i savjesna. Sama sam sebi oduzela pravo da budem samo obicno djete i da se glupiram u tim godinama.
Nadoknadjujem to sve sad. Dajem si malo vremena. Ljudi koji me poznaju kazu:" Svaka cast, i trebas". Mozda su se stvari okrenule, mozda je to dobro, mozda i nije tako dobro.
     Ljudi sa dusom djeteta su najbolji ljudi.   Ovaj avgust je cudesan. Natjerao me je da zivim za sebe, i da se nikad ne pokajem zbog tog. U svojim ocima i u svojoj dusi zivim ovaj zivot. Bas onako kako sam oduvijek trebala, a nisam se usudjivala.